Šta je Rečnik

Šta je rečnik?

Apstrakt: Upoređivanjem različitih definicija u rečnicima i teorijskim radovima znamo
da leksikografi imaju veoma različita mišljenja na temu: „Šta je rečnik?“ I mi vidimo
da se leksikografska sredstva sa istom vrstom sadržaja ponekad nazivaju rečnicima
enciklopedija, ponekad leksikon. U stvarnosti nije veliki problem ako su informacije u određenom
alat je visokog kvaliteta u pogledu predviđene funkcije. Ipak, daću ne jedan, već dva
dodatne definicije dve različite vrste informacionih alata. Biće i diskusija o tome
relevantnost koncepta rečnika u vezi sa registracijom istraživanja na univerzitetima
kravate.

Ključne reči: REČNIK, LEKSIKON, ENCIKLOPEDIJA, LEKSIKOGRAFIJA, INFORMA-
ALAT, LEKSIKOGRAFSKI ALAT, REGISTRACIJA ISTRAŽIVANJA, LEKSIKOGRAFSKI PODACI-
BAZA, MONOFUNKCIONALNI REČNIK, POLIFUNKCIONALNI REČNIK

Da li korisnici rečnika znaju šta je rečnik?

Svaki izvorni govornik danskog obično odmah zna šta se misli
ako neko kaže: Luk døren! (zatvori vrata!) ili Du har hul i din bluse (postoji a
rupa u tvojoj bluzi). Adresat zna šta znače dør, hul i bluse i
stoga neće konsultovati rečnik da bi razumeli ove rečenice.

Druga je priča ako neko kaže: Det vil jeg kalde en eufemistisk omskrivning (I
bi to nazvao eufemističkim opisom). U ovom slučaju mnogi bi pitali: „Šta je rečnik? 21
da li eufemistički znači?” Ili bi tražili eufemistički u rečniku.
Takvo sagledavanje zahteva korisnika bio je glavni razlog zašto je u prvom
izdanja, Nudansk Ordbog (poznati danski rečnik) nije
uključiti definicije za obične reči ako se može očekivati da će one biti neposredne
lako razumeju svi potencijalni korisnici kojima je danski maternji jezik. Kon-
posledično ovaj rečnik nije sadržao definicije za reči kao što je ordforrad
(rečnik), ordne (uredi), ordre (red) i ordsprog (izreka), ali reč
nije definisan ni ordbog (rečnik).

Koliko god da je argument o pretpostavljenom zajedničkom jeziku bio samorazumljiv
znanje i jezička sposobnost može biti, pitanje da li je reč
svima poznato uvek ostaje problematično pitanje. Na primer, ordbog
(rečnik) nije bio definisan — ali leksikon (leksikon) jeste. Istina, u ovom slučaju jedan
reč je „danska“ reč, a druga strana reč. Ali da li je ordbog zaista a
reč svima razumljiva, a leksikon ne? Odgovor može biti i da i ne. Ako
odgovorimo sa „da“, onda kažemo da će svi izvorni govornici razumeti ako
mi kažemo: Molim te, dodaj mi veliki plavi rečnik tamo na stolu. Ako je odgovor
„ne“, podrazumevamo da je teško da je običan korisnik jezika u stanju da definiše
reč ordbog tačno ili tačno. Obični korisnici jezika takođe ne znaju
tačno da li su leksikon i lista reči isto što i rečnik, ili šta
tačno čini razliku (ako postoji) između ova tri pojma. I kada
takvi obični govornici maternjeg jezika kažu da znaju odgovor, neće ga biti
teško je otkriti da različiti ljudi nude sasvim različite definicije. Svaki
neko će ipak insistirati da je njihova definicija tačna. U tom pogledu oni
se ne razlikuju od stručnjaka, niti od opisa reči ordbog
— koji su brojni koliko i sami rečnici i često problematični
ili čak potpuno netačno za pokretanje.

Ova definicija rečnika je jedna od boljih. Ali to nije optimalno. Do
počnite sa, fraza “knjiga sa rečima u sistematskom redu” je već
nejasno. Ne sadrže li sve knjige reči u sistematskom redosledu (tako da odgovaraju
odgovori na sistem koji se koristi za predstavljanje zvukova jezika
ters)? Verovatno je to pre knjiga o rečima ili kombinacijama reči. Ali
šta je reč? Da li je ime reč? Uostalom, možete pronaći i imena gradova,
zemlje i značajni ljudi u rečnicima. Ali ako se definiše na ovaj način, a
telefonski vodič bi takođe bio rečnik, a to ne bi odgovaralo normalnom

značenje rečnika. Međutim, najozbiljnija greška u citiranoj definiciji
je da isključuje većinu elektronskih rečnika. Reči i kombinacija-
opisane reči su sigurno sistematski raspoređene u podacima-
bazu, ali ovaj sistem nema nikakve veze sa onim što korisnik vidi. U mnogim slučajevima,
korisnik vidi samo jedan rečnički članak kada je uneo pojam za pretragu
i dato je komandom „traži“. A ako je samo jedan rečnički članak dis-
odigran, ne može se uočiti nikakav sistem.

Da li je važno znati šta je rečnik?

U praksi, naslov leksikografskog referentnog dela ne daje an
nedvosmislena naznaka o kakvoj se vrsti referentnog dela radi. Na primer,
Politikens Musikordbog (Politikenov muzički rečnik) iz 1995. nazvan je
muzički leksikon autora koji je predao rukopis za objavljivanje.

Ali izdavač je promenio naslov uz obrazloženje da knjigu izdaje
odeljenje za rečnike izdavača. Da je objavljeno po udžbeniku
umesto toga, objasnili su oni, knjiga bi imala naslov „Leksi-
kon”. Ne možemo reći da li je promena naslova iz „leksikon” u „rečnik”
imao pozitivan ili negativan uticaj na prodaju. Ne mislimo tako. Slično tome, postoje
mnogi referentni radovi sa “rečnikom” u naslovu koje niko ne bi nazvao
rečnike, a koji se ne uklapaju ni u poznatu definiciju „rečnika“.
Štaviše, ima mnogo radova bez reči „rečnik“, „leksikon“,
„lista reči“, „enciklopedija“ ili slično u naslovu, ali što nesumnjivo mora
biti klasifikovan kao takav.

U vezi s tim, želeo bih da se pozovem na članak Palfija
(2011), koji ima smisleni naslov: „O rečnicima koji nisu i ne-
rečnici koji su”. To je lep članak, ali iako — kao mnoge hiljade
ili više o definiciji „rečnika“ — naučno je zanimljivo, jeste
ni neposrednog praktičnog ni društvenog značaja. U ovom članku bih želeo
predložiti naučno utemeljenu definiciju i pored toga razgovarati o praktičnim
i društvene posledice njegove terminološke primene. Pre svega, jeste
važno je znati kako se rečnik može citirati. Na primer, može li kom-
mon naziv pod kojim se prodaje nekoliko rečnika koristiti kao naslov u
reference? Ovo važi u slučaju „Muzičkog rečnika”, Den Danske
Musikordbog, koji se prodaje kao elektronski rečnik Verlag Ordbogena
KAO ŠTO. Zapravo, ovaj naslov se sastoji od četiri rečnika.

Takođe se razlikuju u pogledu
veličina; četiri štampane kopije, koje bi trebalo da se pojave 2012, kreću se od 58, 160, 442 do 444
stranice. U slučaju elektronskih verzija, korisnik dobija jasna uputstva
ako klikne na vezu „O rečniku”. Ovde saznaje da ih ima četiri
rečnike, iako se u naslovu ne zovu tako i jasno uputstvo.
dato je kako se mogu citirati.

Dakle, “rečnik” nije uvek “rečnik”. Shodno tome, mi ćemo pod-
Predlažemo dve različite definicije pojma “rečnik”:

1. Kada govorimo o Muzičkom rečniku, „rečnik“ označava zbirku
   rečnika, od kojih svaki ima potpuno različite rečničke članke-
   cles.
2. Za pojedinačne rečnike kako je gore pomenuto, koristi se “rečnik”.
   u konvencionalnom smislu, kao što je prikazano u sledećem poglavlju ovog članka.

Manje je da su ove definicije često problematične i neprecizne
važno u ovom kontekstu; korisnik oseti da je ovo rečnik i to
treba ga citirati kao što je gore prikazano.
Daleko društveno relevantnija, a svakako relevantna za univerzitet, jeste upotreba
„rečnik” u registraciji istraživanja, koju svi istraživači moraju dostaviti. na
s jedne strane istraživači moraju dokumentovati da ispunjavaju svoje
istraživačke obaveze. S druge strane, pojedinačni univerziteti imaju interes
u ovim istraživanjima se dostavljaju rezultati jer ministarstvo plaća poštovanje
tivnog univerziteta za svaki novoobjavljeni naučni prilog ili knjigu, pro-
s obzirom da je reč o naučnom rečniku. Do nedavno je bilo uobičajeno da se vadi
samo jedan rečnik iz baze podataka, ali u principu 5, 10, 20, 100 ili čak
hiljade rečnika može se izdvojiti iz jedne te iste baze podataka.

Mi smo to zaista uradili u nekoliko slučajeva u Centru za leksikografiju u Den-
mark. Kao što je ranije pomenuto, četiri rečnika su izvučena iz muzike
baza podataka; iz računovodstvene baze podataka koja sadrži danski, engleski i španski
računovodstvenih termina, do danas smo objavili 16 različitih računovodstvenih dikcija-
ovna, a ovaj broj će za nekoliko godina porasti na 27. Bilo da je izdavač
prodaje ih u paketu ili odvojeno nije od značaja. Ali za registar-
cija istraživanja je važna. Kada se registrujemo, do sada smo predali
16 različitih računovodstvenih rečnika koje ministarstvo mora da prizna. Cer-
uglavnom, ministarstvo bi više volelo definiciju „rečnika“ koja bi
rezultiraju manjim brojem izdanja.
Nešto slično bi važilo ako bi neko dobio bibliotečku naknadu za elektronsku
rečnici. Takva naknada se plaća, na primer, u Danskoj i Nemačkoj kao funkcija broja knjiga koje su otkupile odgovarajuće biblioteke.

Čudno dovoljno se plaća samo za štampane rečnike, iako biblioteke kupuju više
elektronski nego štampani rečnici. Međutim, ako bi se platila biblioteka
naknade za elektronske rečnike pojavila bi se ista dilema kao i kod alo-
kacija ministarskih fondova univerzitetima. Izričito predlažem da elek-
troničkim rečnicima treba postupati na isti način kao i štampanim rečnicima,
drugim rečima kada su dela potpuno različita, zasebna tantijema ili
treba platiti bibliotečku naknadu.